Rodio se u sredu, oštre zime januara 2. 1935-te kao deveto i pretposlednje dete. Završio je četiri razreda osnovne škole potom još četiri takozvane male mature u Kninu. Među najboljima dobio je prolaz za dalje besplatno školovanje u strukovnoj školi u Samoboru te i kao tamo među boljim učenicima biva oslobođen plaćanja školovanja i doma koju su iznosili ondašnjih 500 dinara.
Aprila 44-te sa majkom i dve sestre odlazi u izbeglički kamp u El Shatt-u (Egipat) u kom su saveznici evakuisali civile sa područja Dalmacije. Tamo đed Gojko stiče i prva osnovna znanja pisanja i čitanja.
U januaru mesecu dana 16. godine 1946. brodom "London" vraćeni su do Splita, a od tamo do Knina vozom/vlakom u ono vreme bez stakala na prozorima.
Preživeo je potom još jednu kolonu i rat, zatim bombardovanje. Do nedavno hodao je sa samo 36 otkucaja srca, no na sreću i tu mašinu je malo nadogradio.
Hvaljen radnik, čovek, brat, deda, muž, komšija/susjed koji retko kome bi zamerio ali mnogi bi se durili na njega. Pamti sve datume i događanja. Istoriju i imena. Obožava pratiti sport, a nekada ga je i igrao. U razgovoru priča polako i detaljno.
Za kakav odrađen posao u selu često ne bi taj uzimao ništa zauzvrat. I po ceo dan bi radio kod nekoga, gladan bi kući došao, pa bi se najeo babine kritike
Neka mu je sretna nova rođendanska godina.
Đed Gojko.
